Priča je generisana pomoću veštačke inteligencije; moguće su greške. Pre čitanja deci preporučujemo brzi pregled.
Mala Sara je volela životinje više od svega. Bila je nežna i pomalo sramežljiva — držala se mame za ruku kad bi bilo puno ljudi. Jednog dana mama i tata su je poveli u čarobnu baštu. „Tamo cveta cveće i žive ptice i zečevi“, rekli su. Sara je kimnula i polako se nasmejala.
Ilustracija je generisana veštačkom inteligencijom.
U bašti je bilo puno ruža, lala i zumbula. Sve je mirisalo i bilo je puno boja. Sara je pažljivo gledala pod noge da ne zgazi ništa živo. Voli životinje i nije htela da ikoja buba ili cvet bude povređen.
Iza jednog grma skočio je mali zec. Sara ga je nežno pogledala i ostala mirna da ga ne uplaši. Zec je prišao bliže i Sara mu je sramežljivo pomilovala meku dlaku. Bilo je toplo i meko. „Zdravo, zekiću“, šapnula je.
U grani je pevala ptica. Sara je podigla glavu i slušala. Ptica je doletela niže i Sara joj je pomilovala perje. Mama joj je rekla: „Ti si prava prijateljica prirode.“ Sara se tiho nasmešila. Na listu je bila i mala bubica — Sara ju je pazila da je ne zgazi.
