Sara i čarobna bašta

Jednog toplog jutra, dok je sunce nežno mazilo prozorčić, mala Sara je otvorila oči i nasmejala se. Bila je to divna devojčica koja je najviše volela životinje i igru. Čim je obukla svoje omiljene papuče, potrčala je u dvorište, gde se iza jedne stare žive ograde krila mala bašta koju niko nije mnogo primećivao.

Sara je odmah osetila da je ta bašta posebna. Cveće je mirisalo slađe nego ikad, a listići su se sjajili kao da su oprani jutarnjom rosom. Pored staze sedela je mala mačka, a na grani je pevala ptica. Sara im je tiho rekla: „Dobro jutro, drugari“, i mačka je lenjo zamahala repom, kao da je pozdravlja.

Dok je razgledala baštu, Sara je primetila nešto čudno. Lepi cvetovi su bili pognuti, a mala drvena kapija stajala je poluotvorena i škripala na vetriću. U bašti je vladao red, ali je sad delovalo kao da joj nešto nedostaje. Sara se zamislila, a onda je ugledala malu stazu od šarenog kamenčića koja je vodila do sredine bašte. „Hajde da vidim šta se dešava“, rekla je hrabro, i krenula polako.