Priča je generisana pomoću veštačke inteligencije; moguće su greške. Pre čitanja deci preporučujemo brzi pregled.
Kristina je volela muziku i pevanje. Svaki dan je pevala mami i tati — pesmice o cveću, o suncu, o životinjama. Bila je pomalo sramežljiva pa nije uvek pevala pred strancima, ali kod kuće joj je glas bio slobodan. Jednog dana je otišla sa mamom u šumu. „Tamo žive veverice i ježevi“, rekla je mama. Kristina je klimnula glavom i zapevala tiho.
Ilustracija je generisana veštačkom inteligencijom.
U šumi je bilo tiho i zeleno. Kristina je hodala pažljivo i gledala oko sebe. Između grana ugledala je vevericu koja je jela oraščić. „Zdravo, veverice“, šapnula je Kristina. Veverica je prestala da jede i pogledala je. Kristina je počela da peva malu pesmicu — o šumi i prijateljima. Veverica je ostala i slušala. Bilo joj je pomalo stidno da peva glasno, ali pevala je i dalje.
Uskoro se pojavio i mali jež. Bio je sav u bodljikama i izgledao je smešno. Kristina mu je zapevala pesmicu o ježu koji nosi jabuke na leđima. Jež se nije uplašio — čak je došao malo bliže. „Vidiš, voli tvoje pevanje“, rekla je mama. Kristina se nasmešila i osećala manje sramežljivo.
Na jednom panju sedela je sova. Kristina joj je zapevala uspavanku. Sova je polako trepnula i izgledala zadovoljno. „Ti imaš lep glas“, rekla je mama. Kristina se zacrvenela, ali bila je srećna. Voli muziku i pevanje, a sada je videla da i male životinje u šumi vole da je slušaju.
