Priča je generisana pomoću veštačke inteligencije; moguće su greške. Pre čitanja deci preporučujemo brzi pregled.
Iskra je volela da crta. Svaki dan je pravila slike mami i tati — cvetove, princeze, zamke. Volela je i kada joj neko čita priče iz knjiga. Jednog dana, dok je crtala visoki zamak sa tornjevima, nešto je zablesnulo na papiru.
Ilustracija je generisana veštačkom inteligencijom.
„Mama, pogledaj!“ Zamak na slici je zasjao. Iskra je nežno dodirnula toranj — i odjednom se našla pred pravim velikim vratima. Bila je ljubazna i mirna devojčica, pa nije bila uplašena. Samo je začudjeno gledala.
Vrata su se polako otvorila. Unutra je bila velika dvorana puna slika i knjiga. „Dobro došla, Iskra“, rekao je glas. Iz senke je izašao stari čuvar zamka. „Ovde živimo svi koji volimo priče i crtanje.“
Iskra je prošetala hodnicima. Na zidovima su bile slike koje su pričale priče — jedna o princezi koja voli cveće, druga o zmaju koji čuva knjige. „Mogu li i ja da nacrtam nešto ovde?“ pitala je nežno. Čuvar joj je dao veliku kartu i bojice.
