Priča je generisana pomoću veštačke inteligencije; moguće su greške. Pre čitanja deci preporučujemo brzi pregled.
Jednog sunčanog jutra mali Ilija se probudio i pogledao kroz prozor. Tamo napolju čekala ga je čudesna šuma puna zelenila i ptica koje pevaju.
Ilustracija je generisana veštačkom inteligencijom.
„Idem u avanturu!“ rekao je Ilija i polako krenuo ka šumi. Voli životinje više od svega, pa je pažljivo gledao pod noge da ne zgazi ni jednu malu bubicu.
U šumi ga je dočekala srnica. „Zdravo, Ilija!“ rekla je srnica. „Hoćeš da vidiš gde živim?“ Ilija je kimnuo i srnica ga je povela do male poljane gde su se igrali zečevi. Zečevi su skakali u krug i pozvali Iliju da im se pridruži. Ilija je skakao koliko je mogao, a svi su se smejali.
Zatim su došli do potočića gde su plivale patke. „Kva, kva!“ dočekale su ga. Jedna patka je došla na obalu i Ilija joj je pomilovao meko perje. Bilo je tako meko da ga je to veoma obradovalo.
