Ilija, mali superheroj

Jednog vedrog jutra, dok je sunce milovalo prozor i soba mirisala na doručak, mali Ilija se probudio sa osmehom. Pogledao je svoju omiljenu igračku, mali plašt od mekanog platna, i rekao: „Danas sam superheroj!“ Njegove oči su sijale, jer je Ilija bio hrabar, a njegova mašta je bila velika kao široko nebo.

Mama je stajala u kuhinji, a na stolu su bile kocke, slikovnice i jedna šargarepa za užinu. Tata je čitao novine, a plišani meda je sedeo na stolici kao da i on sve posmatra. Sve je bilo lepo i mirno, ali Ilija je ubrzo primetio da nešto nedostaje. Njegova mala plava lopta nije bila nigde u sobi.

Ilija je prvo pogledao ispod kreveta. Zatim iza zavese. Pa u korpi za igračke. Nigde lopte. „Moja lopta se sakrila,“ šapnuo je, pa je odmah smislio superherojsku misiju. Stavio je plašt oko vrata, podigao glavu i krenuo u potragu. Bio je hrabar, pa se nije uplašio ni kad je morao da zaviri ispod stola, gde je bilo mračno i usko za jednog tako malog junaka.